Туристичка организација општине Бачка Паланка

АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА

На основу података Музеја у Бачкој Паланци, на територији општине је откривено, али у мањој мери и проучено 33 археолошка локалитета. Међу њима се бројношћу, очуваношћу, значајем истичу налазишта из бронзаног доба и средњег века. Најстарији предмети материјалне културе потичу из мезолита и везани су за локалитет “Багремара“.
На локалитету “ Багремара” , северно од града ( стара обала Дунава), откривени су силекси ( камено оруђе – микролити), који се могу датовати у млађи мезолит. По својим одликама ( геометријализација – облика су трапеза), најближи су тарденоасиену.
За период прото-неолита везан је до сада неистражен локалитет на потесу Полој са ближом ознаком “ Обала Дунава “. Камени и коштани материјал са овог локалитета, који се може открити само приликом ниског водостаја, показује одлике културе Лепенског Вира.
Систематски истраживано насеље из неолитског периода налази се код села Визић у Фрушкој гори, то је локалитет “ Голокут”. Ово насеље припада најстаријој неолитској култури – старчевачкој културној групи ( датује се у средину V миленијума око 4500 – 4200. г. п.н.е. ) . Несеље се налазило на једној природној узвисини у близини извора, а трајало је кроз неколико фаза.
Енеолитски налази ( бакарно доба ) се сусрећу на локалитетима на десној обали Дунава , на фрушкогорској висоравни, уз сам одрон према Дунаву у близини села Нештина. Најбогатије налазиште је локалитет “ Кулуштра – Црквине” , које је имало повољан стратешки положај за оснивање насеља носилаца енеолитских култура. Најчешћи налази са овог локалитета везани су за вучедолску културну групу ( крај III и почетак II миленијума п.н.е. рана фаза Вучедола ). Подручје на коме се поменути локалитет налази угрожено је пољопривредним радовима и ерозијом. Вучедолско насеље, које се вероватно налазило на овом подручју, било је подигнуто на вишем терену који је спирањем и орањем нестао.
На граници бачкопаланачког и челаревског атара , на површини од неколико стотина хектара, на локалитету “ Циглана” , распростиру се рано – средњовековно насеље и некропола, који припадају времену сеобе народа, негде од VIII до X века. Бројни налази женских, мушких и дечјих украсних предмета коришћених за одећу , накит, посуде од керамике, коштани предмети, пршљенци за вретено, метални делови опреме коња, бројни налази посудица за ливење метала, тајанствени фрагменти римских цигли са урезаним симболима јеврејског култа ( менора ) , и мноштво других налаза, сврстава овај локалитет међу налазишта светског значаја. Остеолошки материјал ових гробова показује карактеристике људи монголоидног типа, а најновија истраживања указују на упоредно присуство једне популације индоеврепског типа. Бројни налази на локалитету “ Циглана” отварају могућности за дугогодишња будућа мултидисциплинарна истраживања.
Северно од града, иза шуме Багремара ( или Попина шума), налази се локалитет “ Турски брег” на коме се , такође, спорадично проналази бронзанодобни материјал. На овом локалитету вршена су 1986. г. оријентациона ископавања којима је откривен материјал касног средњег века. Откривена је некропола са масовним гробницама које вероватно потичу из периода честих епидемија.