|
ИСТОРИЈАТ БАЧКЕ ПАЛАНКЕ
Данашње име града Бачка Паланка први пут
се може поуздано везати за годину 1593, Један Мађарски извор из
XVIII века помиње да су Паланку као утврђење Турци опасали
рововима и шанчевима а да су је 1599 г. Хришћани ( Мађари )
спалили. Израз Паланка је иначе латинског порекла и значи
утврђење опасано палисадом . У наш језик је доспео из турског.
Тачан датум настанка овог утврђења за сада је још немогуће
утврдити , као ни тачно место где се оно налазило. Према
Ормосевој збирци на овом терену је постојало турско утврђење већ
1565. год. а последњи пут његови трагови у конфигурацији терена
помињу се 1720. год. Према једном Чешком путопису из 1591 год.
на територији данашње Паланке постојало је једно турско утврђење
са караван сарајем где су одседали путници. У то време ово место
се још не зове Паланком. Ипак сасвим је извесно да је оно у XVI
в. неколико пута подизано , утврђивано , паљено и поново
подизано, прелазећи из руке у руку у зависности од ратних
прилика између Турске и Аустро – Угарске.
Са доласком Турака структура и управа се свакако мења. После
1541 год. област југозападне Бачке , а са њом и подручје данашње
Паланке , припадало је под управу бачке нахије, сегединског
санџака, односно будимског пашалука.
Године 1687. место је ослобођено од Турака а на њиховим
огњиштима насељавају се православни Словени. Највећи део дошао
је 1690. за време Велике сеобе Срба под вођством Арсенија III
Чарнојевића. После стабилизације досељеног српског становништва,
шири се насеље, које ће се касније називати Стара Паланка, а око
средине XVIII века на овај простор долазе прве немачке породице.
Прве немачке породице у Паланку се насељавају 1743. године.
Масовније насељавање Немаца у јужну Бачку везано је за 1764.
годину. Као посебно насеље, Нова Паланка се формира између 1765.
и 1770, на простору 2 до 3км западније од српског насеља. Нови
снажни талас насељавања Немаца на бачкопаланачку територију
везан је за 1783. (за владавине сина Марије Терезије, Јосипа II
).Овим досељавањем Немаца у Паланку, створени су услови за
формирање њене треће општине под именом Немачка Паланка.
Великом колонизацијом у XVIII веку били су захваћени и Словаци,
30 првих словачких породица у Паланку се доселило 1792 г. из
њитранске области. Касније је број становника овог народа у
граду повећан досељавањем Словака из Пивница , Гложана, Силбаша
и Бачког Петровца. Они су градили своје куће поред Дунава у
Старопаланкачкој општини. Бавили су се сточарством , земљорадњом
и занатима.
Осамнаести век био је период утемељивања данашњег града а
деветнаести му је донео јачање у политичком и привредном
погледу.
Од времена када је на месту данашњег града први пут подигнута
турска паланка – утврђење оно је неколико пута подизано и рушено
и називано је Илочком, Старом, Новом и Немачком Паланком. Тек
1918г. успостављањем прве Југославије , град је добио пуно
данашње име , Бачка Паланка. Израстао на мочварном терену уз
саму реку , етнички сложен, прерастао је у јединствену целину
чији значај све више расте.
|
|
