|
КУЛТУРНА ПОНУДА
МУЗЕЈ ГРАДА
 Радом
Аматерске музеолошке секције прикупљен је музејски материјал и 1982.
године одлуком Скупштине општине основана је Музејска јединица у Бачкој
Паланци која је деловала у саставу Сиз-а за културу .Године 1992. она
добија назив Музеј града који је раније био у склопу установе за културу
“Хазар“ а данас делује у саставу Установе Kултурни центар Бачка Паланка.
Музејски фонд обухвата предмете разврстане у палеонтолошку, археолошку,
нумизматичку, етнолошку, историјску и ликовну збирку. У саставу музеја
налази се и стручна библиотека.
Музеј је имао сталну поставку, али су пре неколико година музејски
материјал и опрема измештени у зграду бивше Грађанске школе, где се
Музеј данас налази.
 Део
тог школског простора је адаптиран и у њему се налазе Палеонтолошка и
Археолошка поставка као и Ликовна збирка Музеја града.
У Палеонтолошкој поставци приказани су делови скелета животиња које су
некада живеле на територији Војводине. Најстарији експонати овог дела
поставке су отисци шкољки у камену, карбонизирани остаци шкољки и зуби
праајкуле. Скелетне остаке мамута, за кога се сматра да је изумро пре 25
000 година чине доња вилица, бутна кост, ребро, пршљен као и неколико
зуба.
 Археолошку
поставку чине предмети из фонда Музеја који покривају период од неолита
до средњег века. Праисторијски материјал чине коштана шила, камене
секире, тегови од печене земље, кремени ножићи, неолитски жртвеник,
антропоморфне фигурине као и праисторијска керамика. Римски материјал је
заступљен римским новцем, накитом, римским уљаним лампама, култним
предметима као и посудама и фрагментима керамике римских провинцијских
радионица. Средњовековни материјал чине новац, накит, оруђе, оружје,
украси коњске опреме као и средњовековна керамика.
Ликовна збирка садржи радове завичајних аутора као и радове уметника
који су излагали у нашој средини.
БИБЛИОТЕКА “ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ”
 1869.
године појављују се прва друштва чији су чланови били имућнији житељи
Бачке Паланке, тако да се та година сматра зачетком прве грађанске
библиотеке (137 постојања) у општини.
30.09.1977. године Скупштина општине Бачка Паланка донела је одлуку о
оснивању Народне библиотеке која и данас носи назив “Вељко Петровић”.
Народна библиотека данас има 13 огранака у околним селима, надзор у 11
школских библиотека и преко 160 000 публикација. Посебно се истиче
Одељење Завичајне збирке у којој се издвајају књиге и друге публикације
које су написали Бачкопаланчани (рођени у Б.Паланци или у њој живе и
раде), књиге и друге публикације у којима се говори о Б.Паланци и њеној
околини, као и оне штампане у штампаријама Бачкопачаначке општине.
Библиотека “Вељко Петровић” се налази у центру града, у згради бившег
Динспанзера. У свом саставу има Дечје одељење, Одељење одраслих које је
одвојено са великом читаоницом у којој корисници имају на располагању
дневну и периодичну штампу, Научно одељење, Одељење старе и ретке књиге,
као и Антикварницу и Књиговезницу. Такође поседује и Матичну службу која
има за задатак да прати и проучава стање и услове рада и развоја
библиотекачке делатности у општини Б.Паланке.
Има 12 500 чланова који годишње прочитају преко 130 000 књига. Годишње
се набави од 5 – 12 000 књига што је изнад републичког просека.
Библиотека годишње реализује преко 100 културно - уметничких
манифестација које посети преко 100 000 људи, највише младих (промоције
књига, изложбе, трибине, сусрети са књижевницима, стручна предавања).
Библиотекари у својим акцијама поклањају књиге, уџбенике, школски прибор
за малишане у библиотеке на Косову и Метохији, Републици Српској,
Хрватској и БиХ.
По укупним резултатима и наградама Библиотека се сврстала у сам врх у
Војводини и Србији.
Највећу заслугу за успешан рад, развој и позитивне резултате ове
установе има њен дугогодишњи директор Ђуро Краљ – познати песник,
хуманиста, писац афоризама.
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БАЧКА ПАЛАНКА
 Културни
центар Бачка Паланка основан је као Установа за културу одлуком
Скупштине општине Бачка Паланка сада већ давне 1990. године као
професионална институција у области културе од посебног друштвеног
значаја и интереса. Ова установа је од самог почетка заузела запажено
место у културном животу наше општине. Покренула је низ догађаја,
активности и манифестација које су допринеле афирмацији и квалитетнијем
животу наше средине: поменућемо само Традционалну манифестацију “
Дунавски бал”, кување џиновског котлића за Гинисов рекорд,
филмско-приказивачку активност, музејску делатност...
Изложбе, биоскопске и позоришне представе, представе за децу, фестивали,
концерти, књижевна збивања, галеријска делатност, музејска делатност,
промоције стваралаштва и идеја, образовање и стручно усавршавање,
објављивање промотивних материјала и каталога, препознатљиве су
активности са знаком Културног центра.
Манифестације у организацији Културног центра су:
• Мини Тини Фестивал
• Jazz &Blues Fest
• Фестивал Демо Бендова
• ТИД-Дунавска Регата
• Дунавски бал
као и ликовне колоније попут колоније “Храстови Полоја”.
МАНАСТИР ЂИПША
 Манастир
Ђипша се налази у Срему, један је од фрушкогорских манастира и припада
територији општине Бачка Паланка. Добра саобраћајна инфраструктура од
Бачке Паланке до манастира 12 км, до Визића око 4 км.
Најстарији траг сачуван је у рукопису са краја 15 и почетка 16 века.
Из турских катастарских дефтера први поуздан помен Ђипше потиче из
1566 – 1569. године, када је забележена као манастир св.Николе у селу
Липовици. Према народном предању манастир је основан крајем 15.века,
основао га је Деспот Бранковић.
Манастир је све до краја 1923. године био филијала манастира Кувеждина,
да би га исте године Његова светост патријарх Димитрије прогласио
самосталним манастиром.
Црква је саграђена од камена и цигала а посвећена је св. Николи.
Иконостас је рађен у 18.веку за доба митрополита Павла Ненадовића а под
игуманом Василијем Релићем. У исто време је подигнут и звоник а у њему
има капела посвећена Покрову св.Богородице.
Овај вредан манастир је под заштитом Завода за заштиту споменика
културе.
Манастир је снабдевен сувенирима (иконице, материјал посвећен св.
Николи). Веома интересантна је и чесма која црпи воду са дубине од око
130м.
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
 Српска
православна црква је подигнута у периоду између 1783.
и 1787. године. Изградњу овога храма је започео Јозеф Циглер, зидар из
Черевића а довршио је Ернест Херлеи, такође зидар из Черевића. Црква је
посвећена св. Јовану Претечи. Саграђена је у псеудо – барокном стилу. То
је једнобродна грађевина, са полукружном апсидом која је исте ширине као
и наос, док су певнички простори нешто шири и правоугаоне основе. Са
западне стране се налази високи барокни звоник.
Црква поседује веома вредан иконостас који је радио Григорије
Јездимировић, испред њега се налазе два тронога чирака. Треба и
споменути вредне старе штампане књиге Пентикостар и Престоно јеванђеље
које су под заштитом као покретна културна добра.
КАТОЛИЧКА ЦРКВА
Римокатоличка црква је грађена од 1782. – 1784. године. Саграђена је у
барокном стилу ( под заштитом је државе од 1984. године) на Тргу
братства и јединства. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом
и ниским звоником који се пирамидално завршава. Фасаде су сасвим
једноставних површина без изражене пластичне декорације. Црква је имала
и свој “Клостер” – самостан са школом за немачку децу. То је данас школа
“Свети Сава”. После одласка Немаца (1944 – 45.) становници Бачке Паланке
римо – католичке вероисповести одлазе у своју цркву, чувају је и
одржавају.
СЛОВАЧКА ЕВАНГЕЛИСТИЧКА ЦРКВА
 Словачка
евангелистичка црква подигнута је 1893. године. То је једнобродни
објекат мањих димензија са ниским звоником изразито заобљених облика и
једноставном декорацијом. Црква се налази у Шафариковој улици, у
непосредној близини Дунава, где и данас живи махом словачко
становништво.
ДВОРАЦ ДУНЂЕРСКИ
 Од
споменичких вредности општине свакако је значајан дворац Дунђерски у
Челареву.
Од 1834-1837 Никола Бесереди је изградио Дворац. Градитељи су били Аман
и Хофман.
1882. год. Купио га је гроф Лазар Дунђерски велепоседник из Сомбора.
Исте године је саградио парни млин и фабрику шпиритуса. 1884. г. је
успео да раскрчи половину парка и са десне стране недалеко од Дворца
подигао је пивару и засадио хмељарнике. У дворац су долазили Лаза
Костић, Паја Јовановић. Лаза Костић је био кум свој деци Лазе
Дунђерског. У позним годинама се заљубио у Ленку Дунђерски, која је већ
1895. умрла у Бечу .Из те неостварене љубави остала је песма Санта
Марија дела Салуте. Након рата су сви списи са тавана спаљени као и
писма Лазе упућена Ленки- предпоставка. Објекат је грађен у виду дворца
летњиковцa у неокласицистичком стилу. Некада је у њему била смештена
збирка стилског намештаја са територије Војводине. Данас се Дворац
реконструише.
ГКУД
“ КОСТА АБРАШЕВИЋ ”
У граду
је 18.04.1976. године основано градско културно уметничко друштво “Коста
Абрашевић” које и данас постоји и активно ради, окупљајући аматере
различитог узраста.
Коста Абрашевић – пролетерски песник, иза себе није оставио велики
песнички опус али је трајно присутан својим узаврелим бунтовним
стиховима с водиљом “Црвена”. Тако је Абрашевић до данас остао изазов
сваке младе генерације, па није случајно што бројна културно уметничка
друштва носе његово име.
Данас Друштво окупља око 300 чланова свих узраста организованих кроз
секције:
• Фолклорну секцију (група деце предшколског узраста, припремна дечја
група, дечји извођачки ансабл, припремна група и извођачки ансабл),
• Изворну певачку групу (женска и мушка изворна певачка група),
• Женски хор,
• Народни оркестар
• Тамбурашки оркестар
• Техничку секцију
• Радионица за израду народних костима
Бројне награде, признање у земљи и иностранству, доказ су квалитетног
рада и добре уметничке политике, те је ансабл постао врло тражен и
ангажован.
КЊИЖЕВНИ КЛУБ “ДИС”
 Књижевни
клуб “Дис”, један је од најстаријих клубова у Војводини, основан је
1959. године. Клуб тренутно окупља преко 80 чланова,с тендецијом сталног
повећања чланства, чиме се клуб заиста поноси. Своју активност реализује
кроз бројне промоције књига, како својих чланова, тако и потврђених
стваралаца југословенског нивоа, затим кроз гостовања и књижевне
сусрете, те предавања, трибине и расписивање књижевних конкурса.
“ДИС – ова” врата сарадње отворена су за све: како клубове и удружења,
тако и за књижевне ствараоце које веже иста врпца истанчаног смисла за
лепоту писане речи
|
|
